banka

ISSUING BANK или ISSUING BANK?

Често се догоди да преводиоцима главобољу задају појмови који се на први поглед чине сасвим једноставни за превођење. То су најчешће изрази за које постоји више решења, али и даље нам није сасвим јасно за који да се одлучимо. Један од таквих примера налазимо у раду са банкарским документарним акредитивима.

Вишезначни израз issuing bank, у финансијском жаргону енглеског језика јавља се у непромењеном облику, у неколико преводних варијанти. У основном значењу и ван контекста овај термин значи „банка издавалац“.

У различитим контекстима он мења значење, тако да када указује на централну банку једне земље, једину институцију која је законски овлашћена за издавање новца, термин  issuing bank добија значење „централна банка“ односно „емисиона банка“. Уколико је реч о банци која је отворила /издала акредитив, адекватан превод на српски језик гласиће „акредитивна банка“. Када се ради о терминима који се односе на различите хартије од вредности или начине плаћања, issuing bank може да означава банку која је издала, гаранцију, обвезницу, чек или платну картицу, тако да у том контексту одговарајући превод гласи „банка гарант“.

У пракси се често као предмет тумачења јављају и општи појмови, чија садржина није јасно дефинисана, па се тада тумаче и формулишу онако како је то уобичајено у одређеном систему. На пример: у европском континенталном систему општи појам Force Majeure (лат. vis maior – виша сила) тумачи се као природни догађај или последица људске радње, док је у англосаксонском овај појам наведен као Act of God и обухвата само последице природне радње.1

Када се ради о разумевању, односно преводу стручног текста из ове области, неопходна су одређена професионална знања, али и изузетно добро познавање језика струке на коме се посао обавља.

Литература:

1. Једнообразна правила и обичаји за документарне акредитиве, Ревизија 2007, Публикација  600, Привредна комора Србије, Београд; Национални одбор Међународне трговинске коморе Србије, Београд, 2007. (превод: Цвијета Анђелковић)

Аутор чланка:

Гордана Вукадиновић, научни и стручни преводилац за енглески језик