Преводилачки алати – ограничења

На основу размотрених могућности приказаних у претходном посту могло би се закључити да преводилачки алати могу да одраде велики део посла уместо преводиоца, чак да у одређеној мери компензују недостатак искуства или знања код младих преводилаца. Ово наравно није тачно, што се лако може показати на основу следећег примера провере правописа. Наиме, програм обележава оне речи које не нађе у својој бази података. Уколико наиђе на реченицу: *„Да ли место идете у биоскоп?“, неће указати ни на какву грешку, премда је сваком читаоцу јасно да је дошло до омашке у куцању.

Осим тога, уколико преводилац направи грешку у одређеном сегменту који се затим понавља више пута у тексту, иста грешка ће се аутоматски даље пренети кроз цео пројекат, све док је неко не уочи и онда ручно потражи и исправи на сваком месту.

Преводилачки алати су такође врло осетљиви на форматирање, пошто формат задржавају помоћу тагова.i Уколико је датотека „лоше“ форматирана (нпр. уместо табулатора и других предвиђених опција у Wорд документу се користи размак да се увуче први ред, текст поравна централно или прошири размак између два слова), када се увезе у CAT алат долази до појаве огромног броја беспотребних тагова који оптерећују преводиоца и отежавају превођење.

Коначно, можда највећи недостатак преводилачких алата је тај што се још увек није појавио ниједан који може на задовољавајући начин да врши оптичко препознавање карактера за потребе рада са .pdf фајловима насталим скенирањем или конверзијом слика, а што је у данашње време изузетно чест случај у преводилачком послу.

Из свега реченог дâ се закључити да преводилачки алати нису адекватни за сваки преводилачки посао, те самим тим преводилац мора да поседује знање и искуство како би оценио да ли ће му CAT алат у датом случају повећати продуктивност или изазвати главобољу.

Осим тога, мора се признати да је преводилачки посао постао много комплекснији задатак него што је био пре свега једну деценију. Када се поред ове технолошке компоненте узме у обзир и увођење међународних стандарда у погледу квалитета превода, као и стриктних захтева да преводиоци поседују различите врсте компетенција (не само језичке, преводилачке и културолошке, већ пре свега тематске, али и техничко-технолошке), долази се до тога да је сада више него икад изражена потреба да се са обуком будућих кадрова крене што раније, а не да се тај корак одлаже до завршетка студија филологије.

i Тагови су кодови који означавају одређене елементе форматирања у документу. Нпр. када се у преводилачки алат увезе документ у ком постоје слике које не представљају текст, те се тиме и не преводе, на тим местима ће се појавити тагови. Када се преведени документ извезе, задржани тагови помажу да се добије исти формат као што је био у оригиналу.


Литература:

1. Baker, M., & Sandanha, G. (eds.) (2009). Routledge encyclopedia of translation studies (2nd edition). Abingdon: Routledge.
2. Mitkov, R. (ed.) (2003). The Oxford handbook of computational linguistics. Oxford: Oxford University Press.
3. СРПС ЕН 15038:2008 - Услуге превођења - Захтеви за услуге (ен). Београд: Институт за стандардизацију Србије.
4. Kluvanec, D. (2014). Getting the right mix - Approaches to machine translation in the European Commission. Објављено у: Baur W, Eichner B, Kalina S. et al. (eds.) (2014). Man vs. Machine? Рад представљен на XX светском конгресу Међународне преводилачке федерације (FIT) Man vs. Machine? The Future of Translators, Interpreters and Terminologists у Берлину (стр. 51-57). Berlin: BDÜ Fachverlag
5. Olivia Craciunescu, Constanza Gerding-Salas, Susan Stringer-O'Keeffe (2004). Machine Translation and Computer-Assisted Translation: a New Way of Translating? Објављено у: Translation Journal. http://translationjournal.net/journal/29computers.htm. Приступљено: 10. 7. 2015, 05:10
6. R. Ivanov & D. Marković (urednici) (2003). Microsoft računarski rečnik (Prevod 5. izdanja). Kovačević, D. & Živković, D. (prevodioci). Beograd: CET Computer Equipment and Trade.