Osnovne informacije o prevodilačkim alatima

U prethodnom blog postu pojašnjeno je šta je to mašinsko prevođenje, a u ovom će biti iznete osnovne informacije o prevodilačkim alatima. Prvi komercijalni prevodilački alati pojavili su se na svetskom tržištu početkom devedesetih godina prošlog veka, a kod nas su počeli da se koriste desetak godina kasnije. Od tadašnjih mahom dodataka na softver za obradu teksta prevodilački alati razvili su se u zasebne programe koji svim učesnicima u realizaciji prevodilačkog projekta pružaju mnogobrojne funkcije u cilju povećanja produktivnosti i boljeg kvaliteta prevodilačke usluge.

Danas se ovaj softver uglavnom na tržište plasira u dve verzije: za lica koja upravljaju prevodilačkim projektima i za same prevodioce, budući da bi integrisana rešenja bila previše glomazna, samim tim i programski nestabilna, a i grafički interfejs bi zbog obilja opcija neminovno unosio zabunu kod korisnika.

Ipak, mogla bi se izdvojiti četiri osnovna elementa prisutna kod svih prevodilačkih alata:

1. Projekat

U prevodilačkim alatima to može da predstavlja jedan određeni posao ili se u okviru jednog projekta može raditi na više zadataka za istog naručioca ili za različite naručioce u istoj oblasti rada i to uglavnom u jednom smeru istog jezičkog para. Za svaki projekat se definišu prevodilačka memorija (eng. skr. TM) i terminološka baza (eng. skr. TB) - po jedna ili više njih. Datoteke za prevođenje koje se uvoze u projekat mogu biti različitih vrsta, a prilikom izvoza vraćaju se u izvorni format.

2. Segment i segmentacija

Tekst svake datoteke se po uvozu segmentuje, odn. deli na segmente. Najčešće je segment jedna sintaksička celina (rečenica, naslov, unos jedne ćelije u tabelama i slično), mada postoji mogućnost i drugačijih podešavanja. Svaki segment izvornog teksta dobija svoj par u vidu ciljnog teksta koji unosi sam čovek-prevodilac.

3. Prevodilačka memorija (eng. Translation Memory, odn. skraćeno TM)

Posle izvršene segmentacije čovek-prevodilac može da pristupi procesu prevođenja tako što za svaki originalni segment ukucava prevod. Jednom kad se takav prevod potvrdi, upareni segment (odn. segment izvornog teksta i segment ciljnog teksta) pohranjuje se u prevodilačku memoriju i tamo predstavlja jedan unos (eng. entry). Kada se govori o prevodilačkim memorijama i njihovoj upotrebnoj vrednosti, valja napomenuti da se kod našeg jezika za sada ne pravi distinkcija između dva pisma, te se ćirilično tretira kao jedan jezik, a latinično kao drugi. Ovo je posebno važno za sve korisnike, pošto su čak i veoma bogate prevodilačke memorije za srpski na latiničnom pismu, potpuno beskorisne ukoliko se uvoze datoteke pisane ćirilicom.

4. Terminološka baza ili baza termina (eng. Term Base, skraćeno TB)

Baze termina mogu biti dvojezični, ali i višejezični glosari ili rečnici, koji se ili samostalno formiraju u toku prevođenja ili gotovi uvoze, uz mogućnost dopune. Ovakve baze mogu da sadrže i grafičke informacije, što je od velike koristi u oblasti tehnike. Prilikom procesa prevođenja, čovek-prevodilac može da koristi postojeće ili formira sopstvene baze termina. Izrada komercijalnih terminoloških baza mogla bi da se nasluti kao novi leksikografski trend u budućnosti.

Više o osnovnim funkcijama, mogućnostima i ograničenjima CAT alata u narednom članku.

 


Literatura:

1. Baker, M., & Sandanha, G. (eds.) (2009). Routledge encyclopedia of translation studies (2nd edition). Abingdon: Routledge.
2. Mitkov, R. (ed.) (2003). The Oxford handbook of computational linguistics. Oxford: Oxford University Press.
3. SRPS EN 15038:2008 - Usluge prevođenja - Zahtevi za usluge (en). Beograd: Institut za standardizaciju Srbije.
4. Kluvanec, D. (2014). Getting the right mix - Approaches to machine translation in the European Commission. Objavljeno u: Baur W, Eichner B, Kalina S. et al. (eds.) (2014). Man vs. Machine? Rad predstavljen na XX svetskom kongresu Međunarodne prevodilačke federacije (FIT) Man vs. Machine? The Future of Translators, Interpreters and Terminologists u Berlinu (str. 51-57). Berlin: BDÜ Fachverlag
5. Olivia Craciunescu, Constanza Gerding-Salas, Susan Stringer-O'Keeffe (2004). Machine Translation and Computer-Assisted Translation: a New Way of Translating? Objavljeno u: Translation Journal. http://translationjournal.net/journal/29computers.htm. Pristupljeno: 10. 7. 2015, 05:10
6. R. Ivanov & D. Marković (urednici) (2003). microsoft računarski rečnik (Prevod 5. izdanja). Kovačević, D. & Živković, D. (prevodioci). Beograd: CET Computer Equipment and Trade.