Lektura

Lektura predstavlja gramatičko, pravopisno i stilsko ispravljanje i uređivanje autorskog teksta.

Korektura podrazumeva ispravljanje štamparskih, slogovnih i interpunkcijskih grešaka.

Ono što podjednako zahtevaju i lektura i korektura teksta jeste izvrsno poznavanje pravopisa i književne norme jezika, strukture samog jezika i strukture jezičkih nivoa.

Da bi tekst imao smisao i bio dostupan i razumljiv čitaocu, on mora sadržati ravnomerno raspoređene elemente, kako elemente informativnosti, za koje je zadužen autor teksta, tako i elemente jasnoće i čitljivosti, za koje su zaduženi lektori i korektori.

Jezička redaktura predstavlja dublji zahvat na uređivanju i poboljšanju nekog teksta. Obuhvata jezički pregled izvornog ili prevedenog teksta i to: uklanjanje pravopisnih i gramatičkih grešaka kao i stilsko prilagođavanje duhu jezika. Ispravke izvornog ili prevedenog teksta mogu obuhvatati izbor reči, morfologiju, sintaksu ili stilsku obradu teksta. Na taj način tekst postaje stilski besprekoran, poboljšavaju se kohezija, čitljivost i jasnoća i otklanja se svaka nezakonitost unutar teksta. Redaktor ne menja stručnu terminologiju bez konsultacija sa naručiocem. U slučaju neslaganja s nekim terminom upozorava na problem i u napomeni predlaže bolje rešenje.

Stručna redaktura obuhvata pregled i stručnu redakturu prevedenog teksta na temelju analize izvornog (višejezičnog) teksta i prevoda. Stručna redaktura obuhvata naročito proveru tačnosti stručnih pojmova, predloge odgovarajućih stručnih termina, kao i uređenje teksta prevoda u skladu sa normativno-tehničnim pravilima. Stručnu redakturu rade stručnjaci iz određene oblasti: lekari, inženjeri, pravnici, ekonomisti itd. Stručni redaktori su dužni da, pri izboru odgovarajućih stručnih termina i pojmova, kao stručnog oblikovanja teksta, prate normu i tradiciju srpskoga jezika, ali da pri tome ne menjaju smisao i posebnost izvornog teksta.