Лектура

Лектура представља граматичко, правописно и стилско исправљање и уређивање ауторског текста.

Kоректура подразумева исправљање штампарских, слоговних и интерпункцијских грешака.

Оно што подједнако захтевају и лектура и коректура текста јесте изврсно познавање правописа и књижевне норме језика, структуре самог језика и структуре језичких нивоа.

Да би текст имао смисао и био доступан и разумљив читаоцу, он мора садржати равномерно распоређене елементе, како елементе информативности, за које је задужен аутор текста, тако и елементе јасноће и читљивости, за које су задужени лектори и коректори.

Језичка редактура представља дубљи захват на уређивању и побољшању неког текста. Обухвата језички преглед изворног или преведеног текста и то: уклањање правописних и граматичких грешака као и стилско прилагођавање духу језика. Исправке изворног или преведеног текста могу обухватати избор речи, морфологију, синтаксу или стилску обраду текста. На тај начин текст постаје стилски беспрекоран, побољшавају се кохезија, читљивост и јасноћа и отклања се свака незаконитост унутар текста. Редактор не мења стручну терминологију без консултација са наручиоцем. У случају неслагања с неким термином упозорава на проблем и у напомени предлаже боље решење.

Стручна редактура обухвата преглед и стручну редактуру преведеног текста на темељу анализе изворног (вишејезичног) текста и превода. Стручна редактура обухвата нарочито проверу тачности стручних појмова, предлоге одговарајућих стручних термина, као и уређење текста превода у складу са нормативно-техничним правилима. Стручну редактуру раде стручњаци из одређене области: лекари, инжењери, правници, економисти итд. Стручни редактори су дужни да, при избору одговарајућих стручних термина и појмова, као стручног обликовања текста, прате норму и традицију српскога језика, али да при томе не мењају смисао и посебност изворног текста.