Удружење научних и стручних преводилаца Србије
репрезентативно удружење у култури

Председник Школског центра

Када је Једногодишњи семинар почео нагло да се развија, Удружење је формирало Савет Школског центра на чијем челу су увек били водећи преводиоци и педагози: Фрицко Попов, Мирко Хајдин, Смиљана Кијурина, Јулија Гргић, др Јасминко Карањац, др Јелица Алабурић и др. Већ пар деценија председник Савета Школског центра је проф. др Надежда Винавер.

Vinaver
проф. др Надежда Винавер, председник Савета Школског центра, научни и стручни преводилац за француски језик

Богата биографија проф. др Надежде Винавер поред преводилаштва и унапређења Једногодишњег семинара, обухвата наставу и научно-истраживачки рад на универзитету, рад на терминолошкој стандардизацији на националном и међународном нивоу, организацију стручних саветовања и симпозијума у области терминологије, преводилаштва и наставе језика, унапређење наставе страних језика на нефилолошким факултетима и бројне друге доприносе.

Одређени увид у завидну радну биографију др Винавер може се стећи кроз текст „Правила игре за сваки посао“ објављен 2010. године у монографији издатој поводом 50 година постојања Удружења коју је приредио Ферид Мујезиновић.

Правила игре за сваки посао

Универзитетски професор, др Надежда Винавер, преводилац за француски језик и стручњак за историју француског језика, више од тридесет година је члан Удружења. Добитник је Награде за животно дело која јој је уручена за теоријски допринос превођењу. Годинама се бави теоријом превођења. Председница је Савета Школског центра нашег удружења. Са поносом каже да је ове школске године уписана педесета генерација са стотинак полазника.

Када се сећа протеклих деценија, професорка Винавер најрадије говори о научно-истраживачком раду и пројектима који су реализовани под кровом Удружења. УНСПС је организовао неколико симпозијума везаних искључиво за проблематику превођења у широком спектру праксе и потреба непрестаног обогаћивања знања преводилаца и сналажења у огромном броју нових информација.

Југословенско саветовање Терминологија – начела, нормирање, усаглашавање рада, одржано у Народној библиотеци Србије у Београду, новембра 1986. године, било је веома значајно. Плод вишегодишњих припрема у Удружењу, имало је међународни карактер и било је организовано у сарадњи са Удружењем универзитетских наставника и других научних радника Србије (односно Организацијом наставника страних језика на нефилолошким факултетима), Привредном комором Србије и Савезним заводом за стандардизацију ондашње државе СФРЈ.

Организатори су за саветовање објавили значајну књигу Терминолошки преглед (приређивач Надежда Винавер), другу такве врсте у свету, са хиљадама нових чињеница први пут објављених на српском језику. Први део је посвећен терминолошком раду у Југославији (ту је објављена прва југословенска Библиографија стручних речника, лексикона, енциклопедија и радова о терминологији, са 1107 јединица), а други део раду на терминологији у свету. У овој књизи је описано како су деценијама пре тога припремани сјајни путеви терминолошке делатности засновани на потребама и принципима опште стандардизације. Постоји чврста терминолошка организациона мрежа коју представљају национална, вишенационална, међународна удружења за терминологију.

На страницама овог Прегледа читамо да терминологија није разматрање о томе који је израз погоднији или лепши за неки појам. Ова веома развијена међународна делатност настала је из потребе за општим нормирањем. Поред тога што је научна дисциплина, терминологија је и комуникациони канал за пренос науке и технологије, услов и средство за научно, стручно поуздано, економично привредно споразумевање и саобраћање унутар националних оквира и у међународној сарадњи. „Без решених терминолошких питања веома је отежана размена интелектуалних и производних добара и управо због тога сваком озбиљнијем пројекту или неком другом виду сарадње у савременом свету обично претходи обрађена релевантна терминологија“, написала је, између осталог, др Надежда Винавер у предговору за Зборник радова (208 страна) са поменутог међународног саветовања. Додала је да је циљ саветовања било упознавање са радом међународних организација на терминолошкој стандардизацији заснованој на општим начелима, те отварање путева сарадње са привредом унутар наше земље.

Захваљујући свему томе, пројекат Терминологија саобраћаја – попис, дефинисање, нормирање термина саобраћајне струке (чији је руководилац била Н. В.), започет 1988. године, у сарадњи УНСПС­а са Саобраћајним факултетом Универзитета у Београду, наишао је на велик одјек међу привредницима у целој земљи, али је нажалост прекинут 1991. због рата.

Говорећи даље о сарадњи Удружења са међународним институцијама, др Винавер је истакла сарадњу са моћним INFOTERM­-oм, а нарочито са француским Удружењем за стандардизацију и канадским универзитетским центрима и терминолошким банкама, који су у почетку пројекат штедро помагали.

Професорка Винавер подсећа увек да у стручном превођењу нема приватног споразумевања, приватних решења за превод термина. Превођење служи споразумевању и стога мора да постоји терминолошка норма, коју сви учесници у послу морају прихватити. Људи никако да схвате да се правила игре морају знати и поштовати у сваком послу, као и у фудбалу. Можемо само да замислимо шта би се дешавало на терену да не постоје правила игре. „Превођења нема без садејства знања. Јединка сама ништа не може да постигне.“ И тако се опет враћамо на значај терминолошког нормирања.

На тренутак сам прекинуо уважену саговорницу у разговору о терминологији и замолио је да каже своје мишљење о дугом трајању Удружења. Она је без двоумљења одговорила да је Удружење опстало првенствено захваљујући секретару Драгићу Вукићевићу. По њој, то је човек од поверења, за кога је сваки договор – договор. Он има смисла за организацију и брзо је схватио да је превођење исплатив посао, да оно није парцијална нити привремена делатност. Схватио је да за све што знамо, можемо да захвалимо преводима.

Професорка Винавер сматра да је њен лични допринос у развоју Удружења рад на терминолошкој стандардизацији, у настави у Школском центру, у писању уџбеника за предмете које предаје и у ширењу знања које Удружење обезбеђује.

Она каже да у раду Школског центра нема застоја. Сада се припремају потпуно нови програми техничке, правне и економске струке, у сарадњи са Машинским, Електротехничким, Грађевинским, Правним и Економским факултетом Београдског универзитета. Ови факултети ће бити потписници тих програма.

Сећајући се дугогодишњег рада у оквиру Удружења, др Винавер помиње, између осталих, значај Мирка Хајдина, наставника у Школи Удружења, који је био, како каже, најозбиљнији проучавалац програма техничких наука. Овај вредан, скроман, драг човек поставио је основу за даљи рад, за прве озбиљне програме у Школском центру, без обзира што се касније много тога променило.

На крају овог разговора чуо сам од своје саговорнице нешто што ме je изузетно обрадовало, мада је још само на нивоу замисли. Наиме, у Удружењу су загрејани за идеју да у будућности отворе Високу школу за превођење, чији би полазници били факултетски образовани људи и они са адекватно стеченим знањем страног језика. Надам се да ће се и ова замисао остварити – све почиње од идеје…

Scroll to Top