Удружење научних и стручних преводилаца Србије
репрезентативно удружење у култури
Начела професије
Ни преводиоци нису изузетак кад је реч о професионалној части. Као што лекари истичу да им је Хипократова заклетва светиња, тако се и преводиоци поносе својом Преводилачком повељом. Текст повеље је усвојен 1963. године на Конгресу преводилаца у Дубровнику, а допуњен је 9. јула 1994. у Ослу. Међународна федерација преводилаца (ФИТ) је констатовала да се превођење у савременом свету потврђује као стална, општа и неопходна делатност; да оно, омогућујући духовну и материјалну размену међу народима, обогаћује живот народа и доприноси бољем разумевању међу људима; да је, упркос различитим условима под којима се обавља, превођење данас признато као посебан и самосталан позив.
Желећи да у облику свечаног акта постави основна начела на којима почива преводилачка професија, а нарочито у намери да истакне друштвену улогу превођења, да ближе одреди права и дужности преводиоца, да побољша друштвену климу и економске услове у којима преводилац обавља своју делатност, као и да преводиоцима и њиховим стручним организацијама препоручи извесна правила понашања и на тај начин допринесе признању преводилаштва као посебног самосталног позива, ФИТ је установила Преводилачку повељу.
Текст повеље, чијим начелима преводилац треба да се руководи при обављању свога позива, доносимо у преводу са француског Радмиле Петровић.
ПРЕВОДИЛАЧКА ПОВЕЉА
Глава 1.Опште дужности преводиоца
- Као интелектуална делатност чији је задатак преношење књижевних, научних и стручних текстова са једног језика на други, превођење намеће ономе ко се њиме бави посебне дужности које проистичу из саме природе превођења.
- Превођење мора увек да се обавља под искључивом одговорношћу преводиоца, без обзира на природу односа или уговора који га везује за корисника превода.
- Преводилац ће одбити да тексту да тумачење с којим се не слаже или које није у складу с правилима његовог позива.
- Сваки превод мора бити веран и тачно изражавати мисао и облик изворног дела – с обзиром на то да верност за преводиоца представља у исти мах и моралну и правну обавезу.
- Веран превод се, међутим, не сме изједначити с буквалним преводом – будући да верност превода не искључује потребна прилагођавања како би се облик, садржина и дубоки смисао дела осетили на неком другом језику и у другој земљи.
- Преводилац мора добро да познаје језик с којег преводи и да потпуно влада језиком на који преводи.
- Он треба да располаже широком општом културом и да довољно познаје материју која је предмет превођења, као и да се уздржи од примања на превођење текстова који превазилазе оквире његовог знања.
- Преводилац је дужан да се приликом вршења свог позива уздржава од сваког поступка нелојалне утакмице; он ће посебно настојати да буде правилно награђен и неће прихватити тарифе ниже од оних које су утврђене законима или прописима.
- Уопште, он неће ни тражити нити прихватити да ради под условима понижавајућим за њега и за професију коју обавља.
- Преводилац је дужан да поштује оправдане интересе корисника превода и да сматра као професионалну тајну све податке које је сазнао захваљујући преводу који му је поверен.
- С обзиром на то да није „искључиви“ аутор дела, преводилац има посебне обавезе према аутору изворног дела.
- Он је дужан да прибави од аутора изворног дела или од корисника одобрење да преведе то дело, као и да поштује сва остала права која припадају аутору тог дела.
Глава 2.Права преводилаца
- Сваки преводилац ужива, у вези са преводом који је извршио, сва права која земља у којој он обавља свој позив признаје осталим умним радницима.
- Превод, будући интелектуална творевина, ужива правну заштиту која се признаје делима духа.
- Преводилац је, према томе, носилац ауторског права на свој превод и њему припадају, услед тога, иста овлашћења као и аутору изворног дела.
- Преводилац ужива сходно томе сва морална и материјална права која собом повлачи својство аутора.
- Преводилац тако задржава током целог живота право да захтева признање да је он творац дела, из чега проистиче:
а) да се преводиочево име мора навести на јасан и очигледан начин приликом сваког јавног коришћења његовог превода;
б) да је преводилац овлашћен да се успротиви сваком изопачавању, сакаћењу или некој другој измени свога превода;
в) да издавачи и други корисници превода немају право да у превод уносе било какве измене без претходног пристанка преводиоца;
г) да је преводилац овлашћен да забрани свако недостојно коришћење свога превода и уопште да се успротиви свакој повреди која би вређала његову част или његов углед.
- Исто тако, преводилац има искључиво право да даје дозволу за објављивање, представљање, преношење, поновно превођење, прилагођавање и друга преиначавања свог превода и, уопште, за искоришћавање свог превода у било ком облику.
- Преводиоцу припада, за свако јавно коришћење његовог превода, право на новчану накнаду, чија се висина утврђује уговором или законом.
Глава 3.
Економски и друштвени положај преводиоца
- Преводиоцу треба да буду обезбеђени животни услови који му допуштају да целисходно и достојно извршава друштвени задатак који му је поверен.
- Преводилац треба да буде повезан са судбином свог дела, нарочито да има право на награду сразмерну пословном успеху преведеног дела.
- Мора постојати могућност да се превод појави и у облику порученог дела, те да по томе основу пружа право на награду независну од пословног успеха преведеног дела.
- Преводилачка делатност, исто онако као и остале стручне делатности, треба у свакој земљи да добије заштиту једнаку оној коју та земља пружа осталим стручним делатностима, путем колективних уговора, типских уговора и слично.
- Преводиоци треба у свакој земљи да уживају све користи зајемчене умним радницима, а нарочито све облике социјалног осигурања, као старосну пензију, здравствено осигурање, осигурање против незапослености и породична давања.
Глава 4.
Удружења и синдикати преводилаца
- Преводиоци, као и представници осталих струка, имају право да оснивају стручна удружења и синдикате.
- Поред одбране моралних и материјалних интереса преводилаца, те организације имају задатак да се старају о подизању квалитета превода и да се баве свим осталим питањима која се тичу превођења.
- Оне предузимају потребне кораке код надлежних власти приликом припреме и доношења законодавних мера и других прописа који се тичу преводилачке струке.
- Оне се старају да одржавају сталне везе са организацијама које су упућене на превођење (синдикате издавача, индустријска и трговачка предузећа, јавна и приватна надлештва, новинске установе и слично) ради проучавања и решавања заједничких проблема.
- Старајући се о квалитету превода у својој земљи, оне ступају у везу с културним установама, удружењима писаца, националним секцијама ПЕН клуба, представницима књижевне критике, научним друштвима, универзитетима и заводима за техничко и научно истраживање.
- Оне су позване да врше улогу арбитра и вештака у свим споровима између преводилаца и корисника превода.
- Стручна удружења и синдикати преводилаца дају своја мишљења о образовању и подизању преводилачких кадрова и заједно са специјализованим установама и универзитетима раде на остваривању тих циљева.
- Прикупљају сва обавештења у вези с преводилачком струком и стављају их на располагање преводиоцима, у облику библиотека, грађе, часописа, билтена и оснивају, у ту сврху, службе за теоријску и практичну наставу, организују скупове и састанке.
Глава 5.
Националне организације и Међународна федерација преводилаца
- Ако у једној земљи постоји већи број преводилачких организација, образованих било на територијалној основи, било по категоријама преводилаца, препоручљиво је да оне, задржавајући своју индивидуалност, усклађују своје напоре у једној средишњој националној организацији.
- У земљама у којима још није створено удружење или синдикат преводилаца, преводиоцима се саветује да сједине своје напоре у сврху неопходног оснивања такве организације под условима које поставља законодавство те земље.
- Да би заједничким напорима обезбедиле остварење својих циљева на светском плану, националне преводилачке организације се позивају да се удруже у Међународну организацију преводилаца (FIT).
- Удруживање преводилаца у националне стручне организације, као и удруживање ових последњих у Међународну федерацију преводилаца, потпуно је слободно.
- Међународна федерација преводилаца брани материјална и морална права преводилаца на међународном плану, прати развој теоријских и практичних питања која се односе на превођење и стара се да допринесе ширењу културе у свету.
- Међународна федерација преводилаца остварује своје циљеве представљајући преводиоце на међународном плану, нарочито у односима са владиним, невладиним и супранационалним организацијама, учествујући на састанцима који могу интересовати преводиоце и превођење у међународним размерама, издајући публикације и организујући или дајући подстицаја да се организују конгреси чија је сврха проучавање питања од интереса за преводилаштво и за преводиоце.
- Уопште, Међународна федерација преводилаца продужава делатност сваке земље на међународном пољу, усклађује њихове напоре и изграђује њихове заједничке ставове.
- Национална преводилачка удружења и Међународна федерација преводилаца, њихов садашњи орган, црпу снагу потребну за остварење својих стручних циљева из осећања солидарности које постоји међу преводиоцима и из достојанства преводилачке делатности која доприноси бољем разумевању међу народима и ширењу културе у свету.