09. март 2016. године
Драгић Вукићевић, генерални секретар Удружења научних и стручних преводилаца Србије, каже за наш лист да је појам преводилаштва у свету утврђен 1963. године, Преводилачком повељом на конгресу Светске организације преводилаца (ФИТ) у Дубровнику, а допуњена верзија исте 1994. године на конгресу Светске организације преводилаца (ФИТ) у Ослу; Бернском конвецијом за заштиту књижевних и уметничких дела (ревидирана у Паризу 1971. године) и Препоруком УНЕСКО-а о правној заштити преводилаца од 22. новембра 1976. године, а које прецизно објашњавају шта се подразумева под књижевним и уметничким делима.
Шта се од тада дешавало у нашој земљи са научним и стручним преводиоцима:
- 1971. године – Уговором о пензијском и инвалидском осигурању чланова Удружења научних и стручних преводилаца СР Србије и Републичког завода за социјално осигурање Београд, установљено је осигурање чланова Удружења којима је стручно превођење једино или главно занимање. Осим нашег Удружења, овај уговор је потписало још десет уметничких удружења.
- 1993. године – Доношењем Закона о самосталном обављању уметничке или друге делатности у области културе, нашем Удружењу је дато јавно овлашћење од стране Министарства културе Републике Србије да утврђује својство лица које самостално обавља уметничку или другу делатност у области културе.
- 2009. године – Доношењем новог Закона о култури, под културном делатношћу наводи се и преводилаштво. Забуна је настала 2009. године доношењем Правилника о утврђивању састава и начина рада Комисије за утврђивање репрезентативности удружења у култури…. који је у супротности са Законом о култури, и из преводилаштва брише научно и стручно превођење, а оставља само књижевно преводилаштво. Тиме је Србија постала једина земља на свету која је избрисала научно и стручно превођење из културе и преводилаштва.
- 2013. године – Извршена је исправка горе поменутог Правилника где се под преводилаштвом, као свуда на свету подразумева да реч ”превођење” означава преношење књижевног или научног дела, подразумевајући под тим стручно дело, с једног језика на други, било да су постојеће дело или превод намењени објављивању у облику књиге, часопису, периодичној штампи или у било којем другом облику, или да су предмет извођења у позоришту, биоскопу, на радију, телевизији или било којим другим средством, а реч ”преводиоци” означава преводиоца књижевних или научних дела, подразумевајући ту и стручна дела.
Доношењем новог Закона о култури, фебруара 2016. године, испоштоване су горе наведене чињенице, а неупућеност чланова Националног савета за културу и појединих посланика Републичке скупштине, који су коментарисали предлог усвојеног Закона нас је веома изненадила.
Статистички гледано, 95 процената свих превода у нашој земљи односи се на научне и стручне преводе.
