UDRUŽENJE NAUČNIH I STRUČNIH PREVODILACA SRBIJE
REPREZENTATIVNO UDRUŽENJE U KULTURI
Načela profesije
Ni prevodioci nisu izuzetak kad je reč o profesionalnoj časti. Кao što lekari ističu da im je Hipokratova zakletva svetinja, tako se i prevodioci ponose svojom Prevodilačkom poveljom. Tekst povelje je usvojen 1963. godine na Кongresu prevodilaca u Dubrovniku, a dopunjen je 9. jula 1994. u Oslu. Međunarodna federacija prevodilaca (FIT) je konstatovala da se prevođenje u savremenom svetu potvrđuje kao stalna, opšta i neophodna delatnost; da ono, omogućujući duhovnu i materijalnu razmenu među narodima, obogaćuje život naroda i doprinosi boljem razumevanju među ljudima; da je, uprkos različitim uslovima pod kojima se obavlja, prevođenje danas priznato kao poseban i samostalan poziv.
Želeći da u obliku svečanog akta postavi osnovna načela na kojima počiva prevodilačka profesija, a naročito u nameri da istakne društvenu ulogu prevođenja, da bliže odredi prava i dužnosti prevodioca, da poboljša društvenu klimu i ekonomske uslove u kojima prevodilac obavlja svoju delatnost, kao i da prevodiocima i njihovim stručnim organizacijama preporuči izvesna pravila ponašanja i na taj način doprinese priznanju prevodilaštva kao posebnog samostalnog poziva, FIT je ustanovila Prevodilačku povelju.
Tekst povelje, čijim načelima prevodilac treba da se rukovodi pri obavljanju svoga poziva, donosimo u prevodu sa francuskog Radmile Petrović.
PREVODILAČKA POVELJA
Glava 1.Opšte dužnosti prevodioca
- Кao intelektualna delatnost čiji je zadatak prenošenje književnih, naučnih i stručnih tekstova sa jednog jezika na drugi, prevođenje nameće onome ko se njime bavi posebne dužnosti koje proističu iz same prirode prevođenja.
- Prevođenje mora uvek da se obavlja pod isključivom odgovornošću prevodioca, bez obzira na prirodu odnosa ili ugovora koji ga vezuje za korisnika prevoda.
- Prevodilac će odbiti da tekstu da tumačenje s kojim se ne slaže ili koje nije u skladu s pravilima njegovog poziva.
- Svaki prevod mora biti veran i tačno izražavati misao i oblik izvornog dela – s obzirom na to da vernost za prevodioca predstavlja u isti mah i moralnu i pravnu obavezu.
- Veran prevod se, međutim, ne sme izjednačiti s bukvalnim prevodom – budući da vernost prevoda ne isključuje potrebna prilagođavanja kako bi se oblik, sadržina i duboki smisao dela osetili na nekom drugom jeziku i u drugoj zemlji.
- Prevodilac mora dobro da poznaje jezik s kojeg prevodi i da potpuno vlada jezikom na koji prevodi.
- On treba da raspolaže širokom opštom kulturom i da dovoljno poznaje materiju koja je predmet prevođenja, kao i da se uzdrži od primanja na prevođenje tekstova koji prevazilaze okvire njegovog znanja.
- Prevodilac je dužan da se prilikom vršenja svog poziva uzdržava od svakog postupka nelojalne utakmice; on će posebno nastojati da bude pravilno nagrađen i neće prihvatiti tarife niže od onih koje su utvrđene zakonima ili propisima.
- Uopšte, on neće ni tražiti niti prihvatiti da radi pod uslovima ponižavajućim za njega i za profesiju koju obavlja.
- Prevodilac je dužan da poštuje opravdane interese korisnika prevoda i da smatra kao profesionalnu tajnu sve podatke koje je saznao zahvaljujući prevodu koji mu je poveren.
- S obzirom na to da nije „isključivi“ autor dela, prevodilac ima posebne obaveze prema autoru izvornog dela.
- On je dužan da pribavi od autora izvornog dela ili od korisnika odobrenje da prevede to delo, kao i da poštuje sva ostala prava koja pripadaju autoru tog dela.
Glava 2.Prava prevodilaca
- Svaki prevodilac uživa, u vezi sa prevodom koji je izvršio, sva prava koja zemlja u kojoj on obavlja svoj poziv priznaje ostalim umnim radnicima.
- Prevod, budući intelektualna tvorevina, uživa pravnu zaštitu koja se priznaje delima duha.
- Prevodilac je, prema tome, nosilac autorskog prava na svoj prevod i njemu pripadaju, usled toga, ista ovlašćenja kao i autoru izvornog dela.
- Prevodilac uživa shodno tome sva moralna i materijalna prava koja sobom povlači svojstvo autora.
- Prevodilac tako zadržava tokom celog života pravo da zahteva priznanje da je on tvorac dela, iz čega proističe:
a) da se prevodiočevo ime mora navesti na jasan i očigledan način prilikom svakog javnog korišćenja njegovog prevoda;
b) da je prevodilac ovlašćen da se usprotivi svakom izopačavanju, sakaćenju ili nekoj drugoj izmeni svoga prevoda;
v) da izdavači i drugi korisnici prevoda nemaju pravo da u prevod unose bilo kakve izmene bez prethodnog pristanka prevodioca;
g) da je prevodilac ovlašćen da zabrani svako nedostojno korišćenje svoga prevoda i uopšte da se usprotivi svakoj povredi koja bi vređala njegovu čast ili njegov ugled.
- Isto tako, prevodilac ima isključivo pravo da daje dozvolu za objavljivanje, predstavljanje, prenošenje, ponovno prevođenje, prilagođavanje i druga preinačavanja svog prevoda i, uopšte, za iskorišćavanje svog prevoda u bilo kom obliku.
- Prevodiocu pripada, za svako javno korišćenje njegovog prevoda, pravo na novčanu naknadu, čija se visina utvrđuje ugovorom ili zakonom.
Glava 3.
Ekonomski i društveni položaj prevodioca
- Prevodiocu treba da budu obezbeđeni životni uslovi koji mu dopuštaju da celishodno i dostojno izvršava društveni zadatak koji mu je poveren.
- Prevodilac treba da bude povezan sa sudbinom svog dela, naročito da ima pravo na nagradu srazmernu poslovnom uspehu prevedenog dela.
- Mora postojati mogućnost da se prevod pojavi i u obliku poručenog dela, te da po tome osnovu pruža pravo na nagradu nezavisnu od poslovnog uspeha prevedenog dela.
- Prevodilačka delatnost, isto onako kao i ostale stručne delatnosti, treba u svakoj zemlji da dobije zaštitu jednaku onoj koju ta zemlja pruža ostalim stručnim delatnostima, putem kolektivnih ugovora, tipskih ugovora i slično.
- Prevodioci treba u svakoj zemlji da uživaju sve koristi zajemčene umnim radnicima, a naročito sve oblike socijalnog osiguranja, kao starosnu penziju, zdravstveno osiguranje, osiguranje protiv nezaposlenosti i porodična davanja.
Glava 4.
Udruženja i sindikati prevodilaca
- Prevodioci, kao i predstavnici ostalih struka, imaju pravo da osnivaju stručna udruženja i sindikate.
- Pored odbrane moralnih i materijalnih interesa prevodilaca, te organizacije imaju zadatak da se staraju o podizanju kvaliteta prevoda i da se bave svim ostalim pitanjima koja se tiču prevođenja.
- One preduzimaju potrebne korake kod nadležnih vlasti prilikom pripreme i donošenja zakonodavnih mera i drugih propisa koji se tiču prevodilačke struke.
- One se staraju da održavaju stalne veze sa organizacijama koje su upućene na prevođenje (sindikate izdavača, industrijska i trgovačka preduzeća, javna i privatna nadleštva, novinske ustanove i slično) radi proučavanja i rešavanja zajedničkih problema.
- Starajući se o kvalitetu prevoda u svojoj zemlji, one stupaju u vezu s kulturnim ustanovama, udruženjima pisaca, nacionalnim sekcijama PEN kluba, predstavnicima književne kritike, naučnim društvima, univerzitetima i zavodima za tehničko i naučno istraživanje.
- One su pozvane da vrše ulogu arbitra i veštaka u svim sporovima između prevodilaca i korisnika prevoda.
- Stručna udruženja i sindikati prevodilaca daju svoja mišljenja o obrazovanju i podizanju prevodilačkih kadrova i zajedno sa specijalizovanim ustanovama i univerzitetima rade na ostvarivanju tih ciljeva.
- Prikupljaju sva obaveštenja u vezi s prevodilačkom strukom i stavljaju ih na raspolaganje prevodiocima, u obliku biblioteka, građe, časopisa, biltena i osnivaju, u tu svrhu, službe za teorijsku i praktičnu nastavu, organizuju skupove i sastanke.
Glava 5.
Nacionalne organizacije i Međunarodna federacija prevodilaca
- Ako u jednoj zemlji postoji veći broj prevodilačkih organizacija, obrazovanih bilo na teritorijalnoj osnovi, bilo po kategorijama prevodilaca, preporučljivo je da one, zadržavajući svoju individualnost, usklađuju svoje napore u jednoj središnjoj nacionalnoj organizaciji.
- U zemljama u kojima još nije stvoreno udruženje ili sindikat prevodilaca, prevodiocima se savetuje da sjedine svoje napore u svrhu neophodnog osnivanja takve organizacije pod uslovima koje postavlja zakonodavstvo te zemlje.
- Da bi zajedničkim naporima obezbedile ostvarenje svojih ciljeva na svetskom planu, nacionalne prevodilačke organizacije se pozivaju da se udruže u Međunarodnu organizaciju prevodilaca (FIT).
- Udruživanje prevodilaca u nacionalne stručne organizacije, kao i udruživanje ovih poslednjih u Međunarodnu federaciju prevodilaca, potpuno je slobodno.
- Međunarodna federacija prevodilaca brani materijalna i moralna prava prevodilaca na međunarodnom planu, prati razvoj teorijskih i praktičnih pitanja koja se odnose na prevođenje i stara se da doprinese širenju kulture u svetu.
- Međunarodna federacija prevodilaca ostvaruje svoje ciljeve predstavljajući prevodioce na međunarodnom planu, naročito u odnosima sa vladinim, nevladinim i supranacionalnim organizacijama, učestvujući na sastancima koji mogu interesovati prevodioce i prevođenje u međunarodnim razmerama, izdajući publikacije i organizujući ili dajući podsticaja da se organizuju kongresi čija je svrha proučavanje pitanja od interesa za prevodilaštvo i za prevodioce.
- Uopšte, Međunarodna federacija prevodilaca produžava delatnost svake zemlje na međunarodnom polju, usklađuje njihove napore i izgrađuje njihove zajedničke stavove.
- Nacionalna prevodilačka udruženja i Međunarodna federacija prevodilaca, njihov sadašnji organ, crpu snagu potrebnu za ostvarenje svojih stručnih ciljeva iz osećanja solidarnosti koje postoji među prevodiocima i iz dostojanstva prevodilačke delatnosti koja doprinosi boljem razumevanju među narodima i širenju kulture u svetu.
