UDRUŽENJE NAUČNIH I STRUČNIH PREVODILACA SRBIJE
REPREZENTATIVNO UDRUŽENJE U KULTURI

Predsednik Školskog centra

Kada je Jednogodišnji seminar počeo naglo da se razvija, Udruženje je formiralo Savet Školskog centra na čijem čelu su uvek bili vodeći prevodioci i pedagozi: Fricko Popov, Mirko Hajdin, Smiljana Кijurina, Julija Grgić, dr Jasminko Кaranjac, dr Jelica Alaburić i dr. Već par decenija predsednik Saveta Školskog centra je prof. dr Nadežda Vinaver.
Vinaver
prof. dr Nadežda Vinaver, predsednik Saveta Školskog centra, naučni i stručni prevodilac za francuski jezik
Bogata biografija prof. dr Nadežde Vinaver pored prevodilaštva i unapređenja Jednogodišnjeg seminara, obuhvata nastavu i naučno-istraživački rad na univerzitetu, rad na terminološkoj standardizaciji na nacionalnom i međunarodnom nivou, organizaciju stručnih savetovanja i simpozijuma u oblasti terminologije, prevodilaštva i nastave jezika, unapređenje nastave stranih jezika na nefilološkim fakultetima i brojne druge doprinose. Određeni uvid u zavidnu radnu biografiju dr Vinaver može se steći kroz tekst „Pravila igre za svaki posao“ objavljen 2010. godine u monografiji izdatoj povodom 50 godina postojanja Udruženja koju je priredio Ferid Mujezinović.

Pravila igre za svaki posao

Univerzitetski profesor, dr Nadežda Vinaver, prevodilac za francuski jezik i stručnjak za istoriju francuskog jezika, više od trideset godina je član Udruženja. Dobitnik je Nagrade za životno delo koja joj je uručena za teorijski doprinos prevođenju. Godinama se bavi teorijom prevođenja. Predsednica je Saveta Školskog centra našeg udruženja. Sa ponosom kaže da je ove školske godine upisana pedeseta generacija sa stotinak polaznika.

Kada se seća proteklih decenija, profesorka Vinaver najradije govori o naučno-istraživačkom radu i projektima koji su realizovani pod krovom Udruženja. UNSPS je organizovao nekoliko simpozijuma vezanih isključivo za problematiku prevođenja u širokom spektru prakse i potreba neprestanog obogaćivanja znanja prevodilaca i snalaženja u ogromnom broju novih informacija.

Jugoslovensko savetovanje Terminologija – načela, normiranje, usaglašavanje rada, održano u Narodnoj biblioteci Srbije u Beogradu, novembra 1986. godine, bilo je veoma značajno. Plod višegodišnjih priprema u Udruženju, imalo je međunarodni karakter i bilo je organizovano u saradnji sa Udruženjem univerzitetskih nastavnika i drugih naučnih radnika Srbije (odnosno Organizacijom nastavnika stranih jezika na nefilološkim fakultetima), Privrednom komorom Srbije i Saveznim zavodom za standardizaciju ondašnje države SFRJ.

Organizatori su za savetovanje objavili značajnu knjigu Terminološki pregled (priređivač Nadežda Vinaver), drugu takve vrste u svetu, sa hiljadama novih činjenica prvi put objavljenih na srpskom jeziku. Prvi deo je posvećen terminološkom radu u Jugoslaviji (tu je objavljena prva jugoslovenska Bibliografija stručnih rečnika, leksikona, enciklopedija i radova o terminologiji, sa 1107 jedinica), a drugi deo radu na terminologiji u svetu. U ovoj knjizi je opisano kako su decenijama pre toga pripremani sjajni putevi terminološke delatnosti zasnovani na potrebama i principima opšte standardizacije. Postoji čvrsta terminološka organizaciona mreža koju predstavljaju nacionalna, višenacionalna, međunarodna udruženja za terminologiju.

Na stranicama ovog Pregleda čitamo da terminologija nije razmatranje o tome koji je izraz pogodniji ili lepši za neki pojam. Ova veoma razvijena međunarodna delatnost nastala je iz potrebe za opštim normiranjem. Pored toga što je naučna disciplina, terminologija je i komunikacioni kanal za prenos nauke i tehnologije, uslov i sredstvo za naučno, stručno pouzdano, ekonomično privredno sporazumevanje i saobraćanje unutar nacionalnih okvira i u međunarodnoj saradnji. „Bez rešenih terminoloških pitanja veoma je otežana razmena intelektualnih i proizvodnih dobara i upravo zbog toga svakom ozbiljnijem projektu ili nekom drugom vidu saradnje u savremenom svetu obično prethodi obrađena relevantna terminologija“, napisala je, između ostalog, dr Nadežda Vinaver u predgovoru za Zbornik radova (208 strana) sa pomenutog međunarodnog savetovanja. Dodala je da je cilj savetovanja bilo upoznavanje sa radom međunarodnih organizacija na terminološkoj standardizaciji zasnovanoj na opštim načelima, te otvaranje puteva saradnje sa privredom unutar naše zemlje.

Zahvaljujući svemu tome, projekat Terminologija saobraćaja – popis, definisanje, normiranje termina saobraćajne struke (čiji je rukovodilac bila N. V.), započet 1988. godine, u saradnji UNSPS­a sa Saobraćajnim fakultetom Univerziteta u Beogradu, naišao je na velik odjek među privrednicima u celoj zemlji, ali je nažalost prekinut 1991. zbog rata.

Govoreći dalje o saradnji Udruženja sa međunarodnim institucijama, dr Vinaver je istakla saradnju sa moćnim INFOTERM­-om, a naročito sa francuskim Udruženjem za standardizaciju i kanadskim univerzitetskim centrima i terminološkim bankama, koji su u početku projekat štedro pomagali.

Profesorka Vinaver podseća uvek da u stručnom prevođenju nema privatnog sporazumevanja, privatnih rešenja za prevod termina. Prevođenje služi sporazumevanju i stoga mora da postoji terminološka norma, koju svi učesnici u poslu moraju prihvatiti. Ljudi nikako da shvate da se pravila igre moraju znati i poštovati u svakom poslu, kao i u fudbalu. Možemo samo da zamislimo šta bi se dešavalo na terenu da ne postoje pravila igre. „Prevođenja nema bez sadejstva znanja. Jedinka sama ništa ne može da postigne.“ I tako se opet vraćamo na značaj terminološkog normiranja.

Na trenutak sam prekinuo uvaženu sagovornicu u razgovoru o terminologiji i zamolio je da kaže svoje mišljenje o dugom trajanju Udruženja. Ona je bez dvoumljenja odgovorila da je Udruženje opstalo prvenstveno zahvaljujući sekretaru Dragiću Vukićeviću. Po njoj, to je čovek od poverenja, za koga je svaki dogovor – dogovor. On ima smisla za organizaciju i brzo je shvatio da je prevođenje isplativ posao, da ono nije parcijalna niti privremena delatnost. Shvatio je da za sve što znamo, možemo da zahvalimo prevodima.

Profesorka Vinaver smatra da je njen lični doprinos u razvoju Udruženja rad na terminološkoj standardizaciji, u nastavi u Školskom centru, u pisanju udžbenika za predmete koje predaje i u širenju znanja koje Udruženje obezbeđuje.

Ona kaže da u radu Školskog centra nema zastoja. Sada se pripremaju potpuno novi programi tehničke, pravne i ekonomske struke, u saradnji sa Mašinskim, Elektrotehničkim, Građevinskim, Pravnim i Ekonomskim fakultetom Beogradskog univerziteta. Ovi fakulteti će biti potpisnici tih programa.

Sećajući se dugogodišnjeg rada u okviru Udruženja, dr Vinaver pominje, između ostalih, značaj Mirka Hajdina, nastavnika u Školi Udruženja, koji je bio, kako kaže, najozbiljniji proučavalac programa tehničkih nauka. Ovaj vredan, skroman, drag čovek postavio je osnovu za dalji rad, za prve ozbiljne programe u Školskom centru, bez obzira što se kasnije mnogo toga promenilo.

Na kraju ovog razgovora čuo sam od svoje sagovornice nešto što me je izuzetno obradovalo, mada je još samo na nivou zamisli. Naime, u Udruženju su zagrejani za ideju da u budućnosti otvore Visoku školu za prevođenje, čiji bi polaznici bili fakultetski obrazovani ljudi i oni sa adekvatno stečenim znanjem stranog jezika. Nadam se da će se i ova zamisao ostvariti – sve počinje od ideje…

Scroll to Top