Tehnološke revolucije uvek su dovodile do tektonskih pomeranja u strukturi zanimanja, tako da ni prevodioci nisu ostali pošteđeni. Međutim, da li prevodioci zaista treba da strahuju od gubitka posla i profesionalnog izumiranja?
U prethodnom blog postu pojašnjeno je šta je to mašinsko prevođenje, a u ovom će biti iznete osnovne informacije o prevodilačkim alatima. Prvi komercijalni prevodilački alati pojavili su se na svetskom tržištu početkom devedesetih godina prošlog veka, a kod nas su počeli da se koriste desetak godina kasnije. Od tadašnjih mahom dodataka na softver za obradu teksta prevodilački alati razvili su se u zasebne programe koji svim učesnicima u realizaciji prevodilačkog projekta pružaju mnogobrojne funkcije u cilju povećanja produktivnosti i boljeg kvaliteta prevodilačke usluge.
U prethodnom blog postu dat je kratak istorijat CAT alata , kao i pregled osnovnih elemenata uglavnom svih tržišno dostupnih rešenja. Nastavljamo sa pregledom glavnih funkcija prevodilačkih alata, odn. kako to oni mogu da pomognu prevodiocu i zbog čega njihova popularnost raste među naučno-stručnim prevodiocima.
Na osnovu razmotrenih mogućnosti prikazanih u prethodnom postu moglo bi se zaključiti da prevodilački alati mogu da odrade veliki deo posla umesto prevodioca, čak da u određenoj meri kompenzuju nedostatak iskustva ili znanja kod mladih prevodilaca. Ovo naravno nije tačno, što se lako može pokazati na osnovu sledećeg primera provere pravopisa. Naime, program obeležava one reči koje ne nađe u svojoj bazi podataka. Ukoliko naiđe na rečenicu: *„Da li mesto idete u bioskop?“, neće ukazati ni na kakvu grešku, premda je svakom čitaocu jasno da je došlo do omaške u kucanju.
