технологија

На основу размотрених могућности приказаних у претходном посту могло би се закључити да преводилачки алати могу да одраде велики део посла уместо преводиоца, чак да у одређеној мери компензују недостатак искуства или знања код младих преводилаца. Ово наравно није тачно, што се лако може показати на основу следећег примера провере правописа. Наиме, програм обележава оне речи које не нађе у својој бази података. Уколико наиђе на реченицу: *„Да ли место идете у биоскоп?“, неће указати ни на какву грешку, премда је сваком читаоцу јасно да је дошло до омашке у куцању.

У претходном блог посту дат је кратак историјат CAT алата , као и преглед основних елемената углавном свих тржишно доступних решења. Настављамо са прегледом главних функција преводилачких алата, одн. како то они могу да помогну преводиоцу и због чега њихова популарност расте међу научно-стручним преводиоцима.

У претходном блог посту појашњено је шта је то машинско превођење, а у овом ће бити изнете основне информације о преводилачким алатима. Први комерцијални преводилачки алати појавили су се на светском тржишту почетком деведесетих година прошлог века, а код нас су почели да се користе десетак година касније. Од тадашњих махом додатака на софтвер за обраду текста преводилачки алати развили су се у засебне програме који свим учесницима у реализацији преводилачког пројекта пружају многобројне функције у циљу повећања продуктивности и бољег квалитета преводилачке услуге.

Технолошке револуције увек су доводиле до тектонских померања у структури занимања, тако да ни преводиоци нису остали поштеђени. Међутим, да ли преводиоци заиста треба да страхују од губитка посла и професионалног изумирања?