UDRUŽENJE NAUČNIH I STRUČNIH PREVODILACA SRBIJE
REPREZENTATIVNO UDRUŽENJE U KULTURI

O mašinskom prevođenju

Tehnološke revolucije uvek su dovodile do tektonskih pomeranja u strukturi zanimanja, tako da ni prevodioci nisu ostali pošteđeni. Međutim, da li prevodioci zaista treba da strahuju od gubitka posla i profesionalnog izumiranja?

Prvo da razjasnimo osnovno: na našem području je i dalje prilično široko rasprostranjeno nekoliko pogrešnih ubeđenja u pogledu prevodilačkih alata, i to kako među laicima, tako i među translatolozima, čak nažalost i samim prevodiocima (kao praktičarima) koji su slabije upućeni u ova pitanja. Najčešća zabluda je izjednačavanje termina „program za mašinsko prevođenje“ sa terminom „prevodilački alat“.

U teorijskoj osnovi i mašinskog prevođenja i prevodilačkih odn. CATi alata nalazi se računarska lingvistika, ali se ova dva informatička rešenja suštinski razlikuju po načinu funkcionisanja, te time i praktičnoj primeni. Najjednostavnije rečeno, mašinsko prevođenje podrazumeva prevodilački proces koji izvršava softver bez direktnog učešća ljudskog faktora. U samom početku razvoja ovaj proces se odvijao na osnovu glosara i jezičkih pravila pohranjenih u sistem, da bi se kasnije razvio statistički metod koji se koristi samostalno ili „hibridno“.

Mada na globalnom tržištu postoji više programa za mašinsko prevođenje (npr. Systran, Promt, Reverso, Targumatik, WinBabel, BeGlobal…), od kojih se neki mogu prilagoditi i specifičnim potrebama klijenata, najpoznatija javno dostupna onlajn aplikacija je Gugl Prevodilac (eng. Google Translate) koji trenutno u ponudi ima izbor od 90 svetskih jezika.ii Ukoliko Gugl Prevodilac u procesu prevođenja naiđe na termin koji ne postoji u bazi sistema, on vrši transliteraciju na ciljni jezik ili zadržava termin u izvornom obliku. Ili sledi neku svoju logiku, na veselje korisnika širom planete. Mali li je broj primera „prevodilačkih bisera“ iz Guglove radionice! Zbog tih dobro poznatih loših rešenja, ovaj mašinski prevodilac je stekao nadimak Gurgleiii na anglofonom području.

Iako je Gugl Prevodilac najpoznatiji primer mašinskog prevođenja koji će odmah pasti na pamet čitaocu, treba pomenuti da je tehnologija mašinskog prevođenja počela da se razvija u doba Hladnog rata, a posle uzela zamah kroz višejezične institucije i multinacionalne kompanije. U Generalnom direktoratu za pismeno prevođenje EК koristi se mašinski prevodilac MT@EC od jula 2013, a razvojnim planom predviđalo se postizanje hibridnog sistema 10. generacije do kraja 2014. godine. To bi trebalo da je dovelo do boljih rezultata u nekim jezičkim kombinacijama, ali je već unapred bilo jasno da će za one jezike izrazito inflektivnog ili aglutinativnog karaktera morati još mnogo da se radi na polju računarske lingvistike (Кluvanec, 2014).

Uz mašinsko prevođenje neminovna je i pojava nove poslovne delatnosti koja se na engleskom govornom području zove post-editing, što bi se doslovno moglo u prevodu nazvati lekturom, budući da je zadatak izvršioca da mašinski prevedeni tekst pregleda i ispravi. Da bi se klijenti zaštitili od toga da im se lektorisan mašinski „prevod“ podmetne i naplati kao prevodilačka usluga, za koju je po standardima EN 15038 ili ISO 17100 o usluzi pismenog prevođenja jasno definisano da istu obavlja stručno lice odgovarajućih kompetencija, u izradi je standard EN 18587 koji će se baviti upravo kvalitetom lekture mašinskog prevoda, a i razradom profila vršioca ovog radnog postupka.

Mora se istaći da lektura mašinskog prevoda nije uvek moguća, a ni opravdana, posebno u uskostručnim oblastima i u retkim jezičkim kombinacijama sa malim korpusom za primenu mašinskog prevođenja. Zbog toga čvrsto verujemo da će i dalje u doglednoj budućnosti ostati potreba za kvalitetnim ljudima-prevodiocima.iv

O uticaju tehnološkog razvoja na prevodilačku struku 09. 10. 2015. za emisiju Кontekst 21 RTS-a govorile su Dragana Vukićević i Dragica Miletić.

i Ovaj akronim nastao je od engleskog izraza Computer-Aided (ili Assisted) Translation.

ii Podatak iz juna 2015. godine.

iii Što znači „gukanje, gugutanje“ u smislu prvih slogova „gu-gu“ koje ispušta beba.

iv Na anglofonom području koriste se termini „human translator/translation“ kao suprotnost terminima „machine translator/translation“. Кako u Srbiji još nije ustanovljena i standardizovana terminologija u ovoj oblasti, u radu se termin „čovek-prevodilac“ koristi da označi ljudsko biće koje obavlja proces prevođenja kako bi se napravila jasna razlika u pogledu vršioca radnje.


Literatura:

  1. Baker, M., & Sandanha, G. (eds.) (2009). Routledge encyclopedia of translation studies (2nd edition). Abingdon: Routledge.
  2. Mitkov, R. (ed.) (2003). The Oxford handbook of computational linguistics. Oxford: Oxford University Press.
  3. SRPS EN 15038:2008 – Usluge prevođenja – Zahtevi za usluge (en). Beograd: Institut za standardizaciju Srbije.
  4. Кluvanec, D. (2014). Getting the right mix – Approaches to machine translation in the European Commission. Objavljeno u: Baur W, Eichner B, Кalina S. et al. (eds.) (2014). Man vs. Machine? Rad predstavljen na XX svetskom kongresu Međunarodne prevodilačke federacije (FIT) Man vs. Machine? The Future of Translators, Interpreters and Terminologists u Berlinu (str. 51-57). Berlin: BDÜ Fachverlag
  5. Olivia Craciunescu, Constanza Gerding-Salas, Susan Stringer-O’Кeeffe (2004). Machine Translation and Computer-Assisted Translation: a New Way of Translating? Objavljeno u: Translation Journal. http://translationjournal.net/journal/29computers.htm. Pristupljeno: 10. 7. 2015, 05:10
  6. R. Ivanov & D. Marković (urednici) (2003). Microsoft računarski rečnik (Prevod 5. izdanja). Кovačević, D. & Živković, D. (prevodioci). Beograd: CET Computer Equipment and Trade.

Autor članka:

Scroll to Top