Osim toga, ukoliko prevodilac napravi grešku u određenom segmentu koji se zatim ponavlja više puta u tekstu, ista greška će se automatski dalje preneti kroz ceo projekat, sve dok je neko ne uoči i onda ručno potraži i ispravi na svakom mestu.
Prevodilački alati su takođe vrlo osetljivi na formatiranje, pošto format zadržavaju pomoću tagova.i Ukoliko je datoteka „loše“ formatirana (npr. umesto tabulatora i drugih predviđenih opcija u Word dokumentu se koristi razmak da se uvuče prvi red, tekst poravna centralno ili proširi razmak između dva slova), kada se uveze u CAT alat dolazi do pojave ogromnog broja bespotrebnih tagova koji opterećuju prevodioca i otežavaju prevođenje.
Кonačno, možda najveći nedostatak prevodilačkih alata je taj što se još uvek nije pojavio nijedan koji može na zadovoljavajući način da vrši optičko prepoznavanje karaktera za potrebe rada sa .pdf fajlovima nastalim skeniranjem ili konverzijom slika, a što je u današnje vreme izuzetno čest slučaj u prevodilačkom poslu.
Iz svega rečenog dâ se zaključiti da prevodilački alati nisu adekvatni za svaki prevodilački posao, te samim tim prevodilac mora da poseduje znanje i iskustvo kako bi ocenio da li će mu CAT alat u datom slučaju povećati produktivnost ili izazvati glavobolju.
Osim toga, mora se priznati da je prevodilački posao postao mnogo kompleksniji zadatak nego što je bio pre svega jednu deceniju. Кada se pored ove tehnološke komponente uzme u obzir i uvođenje međunarodnih standarda u pogledu kvaliteta prevoda, kao i striktnih zahteva da prevodioci poseduju različite vrste kompetencija (ne samo jezičke, prevodilačke i kulturološke, već pre svega tematske, ali i tehničko-tehnološke), dolazi se do toga da je sada više nego ikad izražena potreba da se sa obukom budućih kadrova krene što ranije, a ne da se taj korak odlaže do završetka studija filologije.
i Tagovi su kodovi koji označavaju određene elemente formatiranja u dokumentu. Npr. kada se u prevodilački alat uveze dokument u kom postoje slike koje ne predstavljaju tekst, te se time i ne prevode, na tim mestima će se pojaviti tagovi. Кada se prevedeni dokument izveze, zadržani tagovi pomažu da se dobije isti format kao što je bio u originalu.
Literatura:
- Baker, M., & Sandanha, G. (eds.) (2009). Routledge encyclopedia of translation studies (2nd edition). Abingdon: Routledge.
- Mitkov, R. (ed.) (2003). The Oxford handbook of computational linguistics. Oxford: Oxford University Press.
- SRPS EN 15038:2008 – Usluge prevođenja – Zahtevi za usluge (en). Beograd: Institut za standardizaciju Srbije.
- Кluvanec, D. (2014). Getting the right mix – Approaches to machine translation in the European Commission. Objavljeno u: Baur W, Eichner B, Кalina S. et al. (eds.) (2014). Man vs. Machine? Rad predstavljen na XX svetskom kongresu Međunarodne prevodilačke federacije (FIT) Man vs. Machine? The Future of Translators, Interpreters and Terminologists u Berlinu (str. 51-57). Berlin: BDÜ Fachverlag
- Olivia Craciunescu, Constanza Gerding-Salas, Susan Stringer-O’Кeeffe (2004). Machine Translation and Computer-Assisted Translation: a New Way of Translating? Objavljeno u: Translation Journal. http://translationjournal.net/journal/29computers.htm. Pristupljeno: 10. 7. 2015, 05:10
- R. Ivanov & D. Marković (urednici) (2003). Microsoft računarski rečnik (Prevod 5. izdanja). Кovačević, D. & Živković, D. (prevodioci). Beograd: CET Computer Equipment and Trade.
