Kaziprst

TAJ NEKI, OVAJ ONAJ

«Imam taj, neki, osećaj da mi je sve u životu harmonično...» – Ovako je glasila rečenica izvesnog gosta u izvesnoj emisije izvesne autorke na izvesnoj televiziji. Ako imate istančan jezički sluh složićete se da citirana rečenica para uši, kao uostalom i moja rečenica gde sam četiri puta u raznim oblicima napisao reč izvesno, no ja imam opravdan razlog za to: ne želim da kritikujem ličnosti, već njihov govor, ako nije ispravan, naravno, što je u ovom slučaju tako.

Reč taj je demonstrativna (pokazna) zamenica koja upućuje na nekoga ili na nešto što je u blizini (neposrednoj) govornika, dok je reč neki neodređena zamenica koja upućuje, ponovo, na nekoga ili na nešto što (kao nepoznato, baš i) nije u blizini govornika. Upotreba ove dve zamenice u jednoj rečenici predstavlja kontradikciju. I u najmanju ruku izaziva zbunjenost sagovornika.

Ova kombinacija određeno-neodređenog postala je neka vrsta poštapalice, rekao bih. A činjenica je da su poštapalice jezička sredstva koja treba ukloniti iz govornog iskaza, pa preporučujem da se i ova, najnovija pridošlica «taboru» poštapalica zaobiđe u vašim, individualnim iskazima.

Autor članka:

doc. dr Slavko Stanojčić