Kaziprst

ТАЈ НЕКИ, ОВАЈ ОНАЈ…

«Имам тај, неки, осећај да ми је све у животу хармонично...»  – Овако је гласила реченица извесног госта у извесној емисије извесне ауторке на извесној телевизији. Ако имате истанчан језички слух сложићете се да цитирана реченица пара уши, као уосталом и моја реченица где сам четири пута у разним облицима написао реч извесно, но ја имам оправдан разлог за то: не желим да критикујем личности, већ њихов говор, ако није исправан, наравно, што је у овом случају тако.

Реч тај је демонстративна (показна) заменица која упућује на некога или на нешто што је у близини (непосредној) говорника, док је реч неки неодређена заменица која упућује, поново, на некога или на нешто што (као непознато, баш и) није у близини говорника. Употреба ове две заменице у једној реченици представља контрадикцију. И у најмању руку изазива збуњеност саговорника.

Ова комбинација одређено-неодређеног постала је нека врста поштапалице, рекао бих. А чињеница је да су поштапалице језичка средства која треба уклонити из говорног исказа, па препоручујем да се и ова, најновија придошлица «табору» поштапалица заобиђе у вашим, индивидуалним исказима.

Аутор чланка:

доц. др Славко Станојчић