Данас се овај софтвер углавном на тржиште пласира у две верзије: за лица која управљају преводилачким пројектима и за саме преводиоце, будући да би интегрисана решења била превише гломазна, самим тим и програмски нестабилна, а и графички интерфејс би због обиља опција неминовно уносио забуну код корисника.
Ипак, могла би се издвојити четири основна елемента присутна код свих преводилачких алата:
1. Пројекат
У преводилачким алатима то може да представља један одређени посао или се у оквиру једног пројекта може радити на више задатака за истог наручиоца или за различите наручиоце у истој области рада и то углавном у једном смеру истог језичког пара. За сваки пројекат се дефинишу преводилачка меморија (енг. скр. TM) и терминолошка база (енг. скр. TB) – по једна или више њих. Датотеке за превођење које се увозе у пројекат могу бити различитих врста, а приликом извоза враћају се у изворни формат.
2. Сегмент и сегментација
Текст сваке датотеке се по увозу сегментује, одн. дели на сегменте. Најчешће је сегмент једна синтаксичка целина (реченица, наслов, унос једне ћелије у табелама и слично), мада постоји могућност и другачијих подешавања. Сваки сегмент изворног текста добија свој пар у виду циљног текста који уноси сам човек-преводилац.
3. Преводилачка меморија (енг. Translation Memory, одн. скраћено TM)
После извршене сегментације човек-преводилац може да приступи процесу превођења тако што за сваки оригинални сегмент укуцава превод. Једном кад се такав превод потврди, упарени сегмент (одн. сегмент изворног текста и сегмент циљног текста) похрањује се у преводилачку меморију и тамо представља један унос (енг. entry). Када се говори о преводилачким меморијама и њиховој употребној вредности, ваља напоменути да се код нашег језика за сада не прави дистинкција између два писма, те се ћирилично третира као један језик, а латинично као други. Ово је посебно важно за све кориснике, пошто су чак и веома богате преводилачке меморије за српски на латиничном писму, потпуно бескорисне уколико се увозе датотеке писане ћирилицом.
4. Терминолошка база или база термина (енг. Term Base, скраћено TB)
Базе термина могу бити двојезични, али и вишејезични глосари или речници, који се или самостално формирају у току превођења или готови увозе, уз могућност допуне. Овакве базе могу да садрже и графичке информације, што је од велике користи у области технике. Приликом процеса превођења, човек-преводилац може да користи постојеће или формира сопствене базе термина. Израда комерцијалних терминолошких база могла би да се наслути као нови лексикографски тренд у будућности.
Литература:
- Baker, M., & Sandanha, G. (eds.) (2009). Routledge encyclopedia of translation studies (2nd edition). Abingdon: Routledge.
- Mitkov, R. (ed.) (2003). The Oxford handbook of computational linguistics. Oxford: Oxford University Press.
- СРПС ЕН 15038:2008 – Услуге превођења – Захтеви за услуге (ен). Београд: Институт за стандардизацију Србије.
- Kluvanec, D. (2014). Getting the right mix – Approaches to machine translation in the European Commission. Објављено у: Baur W, Eichner B, Kalina S. et al. (eds.) (2014). Man vs. Machine? Рад представљен на XX светском конгресу Међународне преводилачке федерације (FIT) Man vs. Machine? The Future of Translators, Interpreters and Terminologists у Берлину (стр. 51-57). Berlin: BDÜ Fachverlag
- Olivia Craciunescu, Constanza Gerding-Salas, Susan Stringer-O’Keeffe (2004). Machine Translation and Computer-Assisted Translation: a New Way of Translating? Објављено у: Translation Journal. http://translationjournal.net/journal/29computers.htm. Приступљено: 10. 7. 2015, 05:10
- R. Ivanov & D. Marković (urednici) (2003). Microsoft računarski rečnik (Prevod 5. izdanja). Kovačević, D. & Živković, D. (prevodioci). Beograd: CET Computer Equipment and Trade.
